За многе људе, сијамска мачка представља највећу мачју лепоту, а од свих врста она је вероватно најпрепознатљивија захваљујући својим ознакама - обојене уши, маска, "чарапе" и реп на светлијем телу, а све то истакнуто блиставим, продорним плавим очима. Сијамски мачићи су, кад се окоте, потпуно бели, а ознаке и боја развијају се веома постепено. Сијамска мачка се често појављује у уметности и литератури древног Шијама (данас Тајланд), те се може похвалити истински оријенталним и егзотичним пореклом. Више од 100 година након што се појавила на Западу, сијамска мачка је остала једна од најпопуларнијих врста, као кућни љубимац и мачка за изложбе.Постоје многе теорије о пореклу сијамске мачке укључујући и оне које кажу да је у сродству са египатским и манкс мачкама, али је опште прихваћено да је сијамска мачка врста која је постојала у древном граду Ayudha, који је утемељен 1530. и био је главни град Шијама до 1767. кад су га освојили Бурманци.
Међу артефактима и рукописима, спашеним из града и данас смештеним у Народној библиотеци Тајланда у Бангкоку, најпознатија је и за многе, најлепша Књига песама о мачкама. Није познато кад је тачно написана, али то је могло бити између 1350. и 1750. године.Тај рукопис описује предивнене сијамске мачке светлог крзна са црним ознакама, а пропратни стихови говоре о њиховим црним реповима, стопалима и ушима и карактеристичном црвенкастом сјају њихових очију ноћу. Такве мачке са ознакама нису биле једина врста која је постојала у Ayudhi: друге домаће мачке забележене у рукописима укључују Си-Сињат (корат мачка) и супалак, али се чини да су мачке с ознакама биле посебно цењене, те су се држале у храмовима и краљевским палатама.Године 1884. краљ Сјама даровао је две сијамске мачке главном британском конзулу у Бангкоку, а његова их је сестра одвела у Енглеску и 1885. приказала на изложби у Кристалној палати. Међутим, постоје показатељи да су се сијамске мачке појавиле у Британији на првој правој изложби мачака 1871. године тада описане као "неприродна ноћна мора од мачке. Кад су прве сијамске мачке стигле у Европу пратиле су их егзотичне приче, или су се измишљале, како би се објасниле њихове разроке очи и савијен реп. Према причи,мачке у светом храму су биле задужене за ноћно чување Будине свете вазе. Како би биле сигурне да јој се ништа неће догодити мачке су својим реповима чврсто обмотале вазу и нетремице су зуриле у њу, па су тако њихови репови постали свијени и очи разроке.Према другој легенди, даме на двору су своје драгуље поверавале мачкама на чување, ноћу су им стављале прстење на репове, па су постали свијени како прстење не би пало. Научна објашњења за разрокост и савијеност репа темеље се на генетским открићима. Данас се разрокост и савијени реп сматрају недостацима, па су селективним узгојем умногоме уклоњени из врсте.Успркос првим реакцијама на изглед сијамских мачака 1871. године, ускоро су постале веома популарна и пожељна врста. Веома их је тешко узгајати јер нису посебно јаке и често обољевају од мачијег ентеритиса (потенцијално фатални вирус који оштећује слузницу црева, али против којег постоји вакцина), а имају и респираторних проблема.Но, успркос потешкоћама, сијамска мачка се до краја 19. века раширила Британијом, а у Америку је стигла крајем 19. века. Први стандарди за ову врсту написани су 1892. године. Људи који су међу првима писали о овој врсти, тврдили су да су међу давним увезеним мачкама биле две врсте сијамске мачке, али она светлог тела са ознакама, коју су звали краљевском мачком Сијама, била је омиљена међу љубитељима мачака. Друга је врста описана као "чоколадна с ознакама", тело смеђе боје са тамнијим ознакама. Године 1896. у Британији је господин Спеарман, који се недавно вратио из Шијама, на изложби приказао мачку с плавим ознакама, али ју је судија дисквалификовао, управо славни сликар мачака, Лоуис Њаин. Према неким извештајима, та је сијамска мачка с плавим ознакама заправо била једнобојна плава, попут корат мачке, али је крајем 19. века ипак регистрована сијамска мачка плавих ознака. У двадесетим годинама 20. века почеле су се појављивати у САД-у, а ЦФА их је признала 1932. године, али су у Британији службено признате тек 1936.Сијамска мачка љубичастих ознака резултат је комбинације гена за плаву разређену и чоколадно-смеђу боју, а у САД- у је призната педесетих година, a шездесетих у Британији.Многа удружења љубитеља мачака признају једино квартет боја сијамске мачке са црним, плавим, чоколадним и љубичастим ознакама. Неки тврде да је једина права сијамска мачка она која има плаве очи и црне ознакe. |